Најпогодиније површине за постављање пчелињака
Најпогоднија подручја за успјешно пчеларење су она која пчелама што дуже у току године обезбјеђују полен-стимулативну пашу и барем једну главну пашу. Пчеле стимулирајућу пашу проналазе на готово свим ливадским и пољским цвјетовима, воћкама и шумским стаблима, вријеску, планинском цвијећу и јесењем вријесу.
Посматрајући терен током периода цватње, можемо направити грубу процјену количине испаше на неком подручју. Ово нам може бити довољно да одаберемо груби простор за постављање кошнице. Понашање пчела током сакупљања меда је веома променљиво и зависи од многих фактора. Ако желимо прецизно процијенити површину појединих медоносних биљака, потребно је мапирати распрострањеност и учесталост одређене пашне површине у граничном радијусу продуктивног лета пчела, односно у радијусу од два километра. Пошто је веома тешко прецизно проценити целокупну површину у овом опсегу (1256,6 ха), при израчунавању површина препоручује се посебно проценити површине унутар круга од 500 м (зона I), затим површине унутар круга од 750-800 м (зона II) и коначно, подручја у радијусу до 2 км. Пчеле добро користе пашу у радијусу од 750 – 800 м, након чега њихова употреба постаје све лошија (Лебедев, 2000).
Приликом постављања пчелињака морамо имати на уму да у рано пролеће више од половине пчела хранилица сакупља полен, углавном ближе од 400 м од пчелињака (Лебедев, 2000). Стога се препоручује да се најближе пчелињаку (зона I) налазе биљке које осигуравају добар прољетни развој пчела: љеска, врба, дрен, шафран итд., а затим (зона II): медоносне биљке које омогућавају овај развој наставак: маслачак, трешња, вишња, јабука, шљива…
Будући да пчеле имају добро развијен вид, брзо примјећују веће цвјетне површине. Пчеле могу видјети стабло или велики цвјетни грм на 100 м, велико дрво пуно цвијећа или упоредиву цвјетну ливаду на 200 м, а на удаљености од 500 м и више могу видјети само веће цвјетне састојине. Осим претраживања видом, пчеле могу користити и мирис за проналажење хране. Пчеле често детектују мирисе добрих паша већ у кошници, а затим траже познате мирисе изван кошнице. Будући да се мириси паше преносе вјетровима, пчеле брже проналазе завјетрину пашу него завјетрину, па и то морамо узети у обзир при постављању пчеларства.
Аутор: Владо Аугуштин (Čebelarska sveza Slovenije)
