Познато је да пчеле за прављење меда сакупљају нектар с цвијећа, а мање се зна да онесакупљају и остале слатке сокове. Такав је и шумски мед – мед који није производ цвјетногнектара већ медне росе.Шумски медпчеле производе сакупљајући “медну росу“ односно смолу зимзеленог и листопадног дрвећа (бор, јела, смрека, храст, врба, питоми кестен…) која је биљног поријекла или сакупљајући излучевине биљних/лисних ваши, познате под именом “медљиковац“, који је животињског поријекла. У оба случаја, пчеле га сакупљају са листова и гранчица присутног шумског дрвећа. Скупљање траје током љета, све до јесени, при високим температурама ваздуха.
Колико ће се на лишћу појавити медљике, зависи скоро искључиво од климатских услова који делују на развој инсеката који биљне асимилате прерађују у медљику. У зависности од биљке, годишњег доба, метеоролошких прилика и врсте инсекта медљиковац бива различит по свом саставу и особинама. Ако је, на примјер, јесен топла и сува, зима умјерена, а прољеће рано наступи, онда се може очекивати доста медљике, и обрнуто.
Медљиковац се разликује по особинама и по хемијском саставу од меда који потиче од нектара сакупљеног са цвјетова медоносног биља. Садржи знатно више минералних материја. Медљиковац се, као и цвјетни мед, разликује по квалитету, боји, укусу, времену кристализације итд., што зависи у првом реду од врсте дрвећа са којег се сакупља медљика и од врсте инсеката који је производе.
Боја шумског меда, варира од тамносиве, зеленкасте до блиједоцрне. Јаког је мириса и специфичног опорог окуса. Ријетко кристалише и дуго остаје течан. Како се шумски мед разликује према врсти стабла и шумским инсектима, тако се и цвјетни мед разликује према врсти цвјетног нектара. Без обзира о којој се врсти цвијета и стабла радило, постоје темељне разлике између цвјетног и шумског меда.