Изврцани мед не покрива ни трошкове производње
Због масовног угинућа пчела и лоших временских услова изазваних климатским промјенама и ова је година изузетно тешка за домаће пчеларе чији се приноси меда у просјеку крећу око десет килограма по друштву, што је на граници рентабилности, али и дупло мање од количина која се сматра оптималном.
Овогодишња пчелиња сезона већ је на измаку, произвођачи подвлаче црту и крећу са припремама за зиму која би по свему судећи могла бити дуга и тешка, јер меда нема довољно ни за купце, а камоли прихрану пчела.
Предсједник Савеза удружења пчелара РС Дарко Марковић наводи да се према прелиминарним резултатима узимајући у обзир цијелу Републику Српску приноси по кошници крећу око десет килограма меда што је далеко од оптималних 20-25 килограма.
„Искуства су наравно различита. Пчелари око Градишке, Бањалуке и Поткозарја махом су успјели да остваре приносе од око 20 килограма, али у другим дијеловима Српске значајно, значајно мање. Чак и испод десет килограма што је минимум за покривање трошкова, тако да, нажалост, још једна изузетно лоша година“, прича Марковић.
Главни кривац за лошу производњу меда су, прича Марковић, климатске промјене које су потпуно пореметиле временске прилике.
„Сами старт је био лош. Имали смо изузетно хладно вријеме у периоду цвјетања воћних врста који су развојна паша, односно припрема пчела за сезону. Надаље, период цвјетања багрема су такође пратиле хладне ноћи што је био шок за биљку, није јој погодовало да лучи нектар од којег пчеле праве мед. Иначе, багрем је у већини крајева Српске главна медоносна биљка. У другом дијелу сезоне, у јуну који је, по статистици, најкишовитији мјесец у години ове сезоне у многим крајевима није пала кап кише. Од потпуне пропасти спасила нас је паша са липе, јер је дала нешто нектара“, појаснио је Марковић.
Додаје да у јесен улазе са десет одсто мање кошница у односу на прошлу годину када их је, према процјенама, било око 250.000.
„Током зиме и раног прољећа свједочили смо масовном помору пчела у цијелом региону, а код нас су губици били између 30 и 50 одсто. Захваљујући сили природе, која као да је хтјела да нам надомјести те губитке, ове сезоне смо имали изузетно јак ројев нагон за размножавање пчела, тако да је дио изгубљених друштва надомјештен природно. Сада их ваља сачувати током зиме“, казао је Марковић.
Сокочанин Миодраг Боровчанин, који се већ 20 година интензивно бави пчеларством и тренутно има око 60 друштава, тврди да никада није била лошија година за пчеларе на појединим локацијама на Романији.
„И старији пчелари који имају више од 100 пчелињих друштава кажу да не памте мањи унос у кошнице због дуге суше и високе температуре ваздуха. Тамо гдје је принос меда веома лош једино што преостаје пчеларима је да брину о прихрани друштава, на вријеме заштите пчелињаке од напасника варое, сачекају зиму и исход на прољеће“, додао је Боровчанин.
Разлога за задовољство немају ни херцеговачки пчелари.
„Ова година је за нијансу боља од лани која је била катастрофална, али опет далеко лошија од 2023. године. Приноси су у просјеку око осам килограма по друштву, с тим да су мобилнији пчелари остварили и до 15 килограма меда. Изузетно кишно и хладно прољеће је главни разлог“, навео је за „Глас“ предсједник требињског Друштва пчелара „Леотар“ Обрад Нинковић.
Он је истакао да су многи херцеговачки пчелари подигли цијену меда на 30 марака по килограму, док неки још продају за 25 КМ.
„Сматрам да ће до јесени сви подићи на 30 марака, јер је то реална цијена. У сусједној Црног Гори килограм кошта 18 евра“, додао је Нинковић.
Мобилност
Обрад Нинковић наводи да се пчелари морају прилагодити климатским промјенама, да је неопходно да буду мобилни и иду за пашом.
„Не можемо као прије десет или 15 година бити на једном мјесту. Најбоље је пчеле ставити на камион и возити од локације до локације, то је и потребно и због све мање доступне радне снаге. Класични утовар и истовар пчела је практично па немогуће организовати без обзира колико да платите радну снагу, јер је просто нема“, навео је Нинковић.
Извор: www.nezavisne.com
